Razmišljam da se razvedem iako volim svog muža. Razlog je to što ne mogu da živim ovako kako živimo. Došla sam iz velikog grada u varoš, jer je on tu nasledio očevu firmu. Za mene nema posla u struci. Već godinu dana ne radim, čekam njega sama 10 sati dnevno pošto je on na poslu. Pijem kafu sa svekrvom koja me mrzi jer sam "svileno gradsko dete". Njegove prijatelje vidjamo jednom sedmično, moje nikad pošto nikog nemam tu. Ne mogu da se naviknem na govor i mentalitet ljudi ovde. Nedostaju mi pozorišta, bioskop, izložbe, koncerti. Nedostaje mi da prošetam gradom a da me niko ne zna i ne komentariše, nedostaje mi bogata biblioteka. Jednostavno, umirem u ovoj ruralnoj sredini bez ijednog prijatelja i posla. A mislim da je sa 26 godina prerano da umrem.
Ostavi svoj komentar
#157
Nekad u autobusu uporedjujem velicinu glave sa drugim ljudima!o.0
odobravam 759 • osudujem 1526 • komentari 30
Detaljnije
Ispovest dana
Pojedini muškarci se u braku ponašaju kao deca, a čude se kada prestanu da budu privlačni partnerkama.
odobravam 487 • osuđujem 31 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Najboljoj drugarici sam iskeširala 5000e na ruke da sebi kupi auto znajući koliko se zlopatila sa starim, a ispala joj super prilika za skoro novo. Neko bi reko da sam nenormalna itd, a meni ne da je ...
odobravam 7302 • osuđujem 66 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Najboljoj drugarici sam iskeširala 5000e na ruke da sebi kupi auto znajući koliko se zlopatila sa starim, a ispala joj super prilika za skoro novo. Neko bi reko da sam nenormalna itd, a meni ne da je ...
odobravam 7302 • osuđujem 66 • komentari 0
Detaljnije
