Ispovesti

Ne znam da l' se ko seća februara 2012. godine kada je skoro ceo mesec bilo ledeno hladno sa temperaturama u debelom minusu. Našu kuću tada nismo sredili na vreme pa smo dočekali zimu sa prozorima koji ne dihtuju dobro i sa pukotinom u zidu gde se u sobi lepo oseti kada napolju duva vetar. Da boravim u toj sobi čast je pripala meni dok su roditelji izabrali sobu u kojoj je i moglo da se ''preživi''. Nije tada pomogla ni stalno uključena TA peć, ni flaše sa toplom vodom, ni to što sam nosio tri sloja zimske odeće... Pomogle su mi naše dve mačke. Kada uveče legnem jedna mi se šćućuri kod nogu, a druga mi legne na grudi i zagreju me za sekundu. Celu zimu su spavale sa mnom i mislim da mi je to bio i najlepši period života kada sam jedva čekao da legnem da spavam.