Daj svoje mišljenje.
Kad čujem devojke kako tvrde da su svi muškarci isti, setim se svog prijatelja iz mladosti, sa kojim, na žalost, nisam više u kontaktu. Taj momak nikada nije izlazio u "noćni provod". Nije voleo takva mesta, a još manje ljude koji zabavu vide u kafani ili klubu. Više je voleo da provodi veče u miru i tišini, s nekim romanom epske fantastike u ruci, gledajući film, igrajući šah sa mnom (ili neku drugu igru), ili provesti veče u šetnji s drugarom iz detinjstva, ili sa mnom. Bio je lepo vaspitan, učtiv, kulturan i svestran, ali i dosta povučen i tvrdoglav momak. Sećam se kako sam satima mogla da lutam i razgovaram s njim o svemu i svačemu. Devojku nikad nije imao. Ne sećam se da mu je neka devojka pisala i da je želela da ga upozna. Kad malo bolje razmislim, sećajući se njegovog osmeha kad me ugleda, mislim da je on zapravo sve vreme bio zaljubljen u mene. Volela bih da ga ponovo vidim. Nedostaje mi.Toliko je godina prošlo, a meni još uvek izmami osmeh i toplinu oko srca sećanje na njega.
