Daj svoje mišljenje.
Živim život na 'visokoj nozi', a u vezi sam sa devojkom koju sam upoznao u marketu, gde i radi. Moji su ugledni akademski građani, a njeni radnici u proizvodnji jedne kompanije. Ona ima par drugara, dok ja imam brdo 'prijatelja'. Ovo 'prijatelja' sam zaključio tek kada smo ozvaničili vezu. Toliki broj osuda, prigovora, podsmevanja kada je sa nama u društvu, pokušaja rasturanja veze nisam mogao ni da zamislim. Sve je kulminiralo juče, kada mi je rođeni otac pred njom rekao da biram između njih i nje. Pritom ju je, ničim izazvano, toliko isprozivao da je pobegla uplakana i ne javlja mi se. Ona je devojka koja mi je pokazala da ljubav nisu reči 'volim te', već 'kako si', 'jesi stigao', da je poklon teglica sa 100 papirića na kojima mi piše zašto me voli, a ne bezvredni materijalni pokloni od ko zna koliko € i još mnogo toga. Izbor sam napravio. Noć sam proveo u hotelu, a danas sam uzeo slobodan dan (Dan zaljubljenih je) i idem da kupim prsten, a nakon toga u drugu smenu u market.
