Ispovesti

Moram na operaciju kičme gdje su šanse da preživim jako male. Trudim se da budem pozitivna zbog mojih. Kada je doktor saopštio da moram da se operišem i bolje nas uputio u proces operacije moji su samo plakali i gledali izbezumljeno, pogledala sam ih i rekla da ja to mogu jer sam ja jak borac i da mi je borba u krvi. Naravno strah me, kada saam sama plačem i razmišljam šta ako se ne probudim ali pred mojima sam pozitivna i dajem im nadu. Jedino moja BFF zna kako se stvarno osjećam i svaku noć me zovne i pita kako je moj borac. Operacija je zakazana za 7 dana. Za 3 dana letim za Njemačku sa mojima i ne mogu vam opisati koliko se bojim ali neću da kažem mojima jer znam da to neće promjenit ništa a samo bi im stvarala paniku.