Ispovesti

Nepažnjom mojih roditelja (mislili su da sam isuviše mali za tako nešto) zamalo se sa dve godine nisam udavio u betonskom koritu koje se nalazilo u dvorištu, spasio me komšija u zadnji čas. Najverovatnije zbog toga ja danas sa trideset i kusur imam užasan strah od vode i ne može me čovek puškom naterati da uđem u vodu iznad struka. Uprkos tom strahu prošle godine sam bio sa društvom na moru i oni su pokušali da me nekako opuste i privole da uđem malo dublje pod izgovorom da je more slano i da nema šanse da tako lako potonem. Poslušam ih i malo po malo uz njihovu pomoć uđem dovoljno duboko da dno nisam osetio pod nogama. U tom trenutku moj strah je prerastao u pravu pravcatu nekontrolisanu paniku pa sam zamalo pored sebe udavio i dvojicu drugova koji su me držali da ne potonem. Od tada imam još veći strah od vode i plašim se da pregazim potok kamoli nešto veće.