Daj svoje mišljenje.
Kako danas gledam svoje roditelje koji imaju mene kao mladjeg sina i moju sestru kao stariju ćerku,malo mi je krivo što sam mladji.Naime,od kada sam se rodio moji roditelji su najveći deo slobodnog vreman prema meni i sestri posvećivali samo meni,a moju sestru su zapostavljali,te da je moja sestra bila uskraćena za igračke koje je želela,zato što eto ona je starija i treba mladjem bratu da se igra.Meni su uvek kupovali skoro pa šta sam poželeo(mada naravno ja sam bio skroman i dan danas),a njoj ništa.Zato sam ja rekao sebi još dok sam bio mali da ću uvek davati mojoj šesti šta god da poželi od mene i činio ću joj usluge zato što nije dobijala preveliku ljubav on naših roditelja,pa barem da dobije od mene.Evo pre neku nedelju sam joj poklonio moju kancelarijski stolicu koju sam ja dobio od mojih na poklon da dok učim i igram igrice da sedim na udobnom,dok je ona imala neku drečavu drvenu stolicu što se nije raspala,a ja sam uzeo neku staru još od pre 20 godina.Bitno mi da njoj bude lepo.
