Ispovesti

Nemam nešto preterano velika primanja ali pomažem ljudima u toj meri koliko mogu. Hodao sam jednom ulicom i video dete od 14-15 godina da prodaje neke crteže. Jedan čovek ispred mene, obučen markiranim skupim stvarima od glave do pete, pitao ga je kako ga nije sramota da to radi. Dečak je rekao da skuplja pare za bolesnog brata. Ovaj se nasmejao i prokomentarisao “kakva beda”. Ja sam odmah uleteo i rekao mu da želim sa kupim 10 crteža. Rekao sam dečaku da se ne obazire na takve ljude, jer je najbitnije biti čovek, a taj čovek uopšte nije čovek. Dečko mi se zahvalio sa suzama u očima. Ja ne mogu da razumem takve ljude. U redu, imaš para, ali zar moraš toliko bahat da budeš je*em ti sve. Došlo mi je da ga nateram da pojede sve pare koje ima u džepu i da ga naučim lekciju koju neće zaboraviti nikad. Jedva sam se suzdržao.