Daj svoje mišljenje.
Radim u Beogradu za 300e. 100e mi ode na troškove stana, 40 da odem da posetim svoje i 120 za hranu. O kupovini garderobe mogu da sanjam. I da, s obzirom da je preskupo u Bg-u, ja u svom gradu kupim namirnice da imam za nedelju dana dok ne dođem za vikend ponovo. U svom gradu nažalost nema posla, a dobila sam poziv za posao u Bg-u, pa nisam mogla da odbijem, jer je posao u mojoj struci. Istu sudbinu deli većina stanovništva i mladih. I sad se pitam, ako ja jedva skupim za hranu i komunalije, kako bih tek hranila dete da imam. Država neka se stidi, posebno kada izgovore reč natalitet i rađanje. Ne tražim luksuz, samo da preživim normalno, da ne jedem mesec dana kašu za doručak, pecivo od 70 dinara i namaze na hleb. Samo kad odem kući lepo jedem domaće meso, piletinu, pastrmku i normalan porodičan ručak. Tužno koliko ponižavajuće živimo za razliku od drugih država. Sve države na Balkanu su u jednom košu, svima su nam plate da jedva preživimo. Tuga, čemer i jad.
