Daj svoje mišljenje.
Nikada neću razumeti roditelje koji staju na put sreći svoje dece. Imam jako dobrog prijatelja iz Hrvatske. Pre par godina se preselio u Ameriku zbog posla. Tamo je upoznao devojku, u koju smo svi odmah provalili da se smrtno zaljubio. E sad tu je nastao 'problem'. Ona je srpkinja, što je njegovim roditeljima jako zasmetalo (a ni njeni nisu odmah prihvatili vezu). Dobro, nisu toliko galamili dok su se zabavljali, koliko znam, ali posle kad im je rekao da će da se oženi njome, to je postalo strašno. Po njima ok je druženje i zabava, ali brak ne. Zamalo na svadbu nisu došli, a prema njoj su užasni. Devojka je anđeo dušom i licem, ali su oni zamerali i gluposti (od toga da je preniska, do toga da zarađuje više od njega). Kad je zatrudnela, napravili su takvu scenu da su naterali sina da se zakune da ih neće videti ni čuti dok je ne zamole za oproštaj za sve grozote i prihvate je. Otad je prošlo par meseci, ne govore. Nisu mi jasni takvi roditelji, pa srećni su, dete je na putu, a oni...
