Ispovesti

Sreli smo se tako slučajno, onda još nekoliko slučajnih susreta se zaredalo, večerali smo skupa i konačno sam mislila evo to je to, čovjek mojih snova.. Rekla sam sebi znala sam da bas neko ovakav postoji, i onda se poslije nije ništa desilo, vratili smo se u svoje gradove. Nije tu bilo ništa osim teškog i jakog oproštajnog zagrljaja. Poslije sam saznala da ima i djevojku, i sada počinjem misliti da nikada vise neću sresti nekoga poput njega, nekoga za koga će mi se cijela duša smiješiti čim pomislim na njega. Samo sam jednom još zaljubila se bas ovako I trebalo mi je mnogo godina da me to prođe, evo sad ne znam koliko ce mi trebati za oporavak. Nije mi ostao ništa dužan, nije me ni poljubio da bi mi dao neku nadu, ali sam mislila da je to stvarno to.