Daj svoje mišljenje.
Koliko li sam bio naporan unuk to samo moja pokojna baka zna. Ja se bukvalno do polaska u školu nisam odvajao od nje, a i kasnije čim se posvađam sa roditeljima ja trčim do njenog stana pa se odatle durim na moje. Ona me je pokrivala u svakakvim situacijama, a da se ja njoj nikada nisam na pravi način odužio. Jednom sam u pola noći doveo devojku kod nje u stan jer je bilo nezamislivo da je vodim kući, a ona kraljica ustala, spremila nam nešto da jedemo i otišla da spava kod svoje sestre sprat ispod kako bih ja imao prazan stan. Nisam bio prisutan kada je umrla, ali tog trenutka iako kilometrima daleko od mog grada sam osetio užasno oštar bol u grudima da bi mi posle samo nekoliko minuta moji javili da sedam u autobus i dođem jer je baka mrtva. Danas je tačno dvanaest godina kako nje nema i svake godine na dan njene smrti isplačem reku suza kao i na sahrani. Retko se rađa tako dobra osoba, a ja sam imao tu čast da upravo ona bude moja baka.
