Ispovesti

Moja mama je doktor, neurolog. U očima drugih odličan lekar, prelepa žena sa srećnom porodicom. Ali ljudi moji koliko je ona sebična i samoživa ja se i dan danas pitam zašto je mene i sestru rađala. Od kad znam za sebe ona radi prvo u državnoj bolnici, onda u privatnoj ordinaciji ili je na nekim seminarima i kongresima ili u teretani i na razne tretmane lica i tela. Nas je podigao tata i žena koja nam je bila kućna pomoćnica. I dan danas zaplačem kad se setim koliko smo puta sestra i ja zaspale na stolici čekajući da je bar vidimo, a ona i dalje ne shvata sta je toliko strašno u tome što se nekad nismo viđali po 10 dana jer ona ima obaveze... Kad bi znala majko koliko patim što nijednu uspomenu iz detinjstva sa tobom nemam.