Daj svoje mišljenje.
Imamo jednu sobu koju zovemo Svaštara. Tu ima svega i svačega i sve je u kreativnom haosu. Kome šta trenutno ne treba, a misli da će mu možda nekada kasnije zatrebati ostavi to u Svaštaru. Uđem pre neki dan u tu sobu sa namerom da nađem neke delove od starog kompjutera koje sam obećao da ću dati prijatelju i umesto delova nađem neki stari album sa slikama kada smo sestra i ja bili mali. Sednem, krenem da listam taj album i naletim na sliku našeg mačka Gaše koga smo obukli u frak kao mladoženju i komšijine mačke Cane koju smo obukli u kao neku venčanicu od toalet papira. I sestra i ja smo bili ubeđeni da su oni u tom nekom mačijem svetu muž i žena jer su po ceo dan bili zajedno pa smo hteli da im napravimo svadbu. Sećam se da smo delili pozivnice za venčanje komšijama i da je tata pristao da bude matičar. Eh, lepi i bezbrižni dani, a sada ja na poslu po ceo dan, sestra se udala i otišla kod muža skoro i da se ne viđamo, tata džangrizavi starac... sve otišlo u đavola.
