Ispovesti

Moj deda je dokazao da nikada ni za šta nije kasno u životu. On se do trideset i neke bukvalno zezao i svi su mislili da od njega neće biti ništa, a onda se oženio svojom najboljom drugaricom pa je nekako u to vreme došlo i oslobođenje a komunisti otvorili kurseve i škole jer im je falilo raznih kadrova. Tu on upiše školu i prekvalifikuje se za elektrotehničara, pa kasnije ode i na faks. Završi faks kad mu je najstariji sin imao 18 godina pa zajedno sa njim upiše vozački da polaže. Položi vozački, kupi kola, natovari porodicu pa obiđe celu Evropu uzduž i popreko u toku nekoliko narednih godina. Kada došlo vreme za penziju nije hteo da ide, kaže može još da radi i radio do sedamdesete. Posle toga da mu ne bude dosadno pođe u neki klub ljubitelja poezije i sa osamdeset i pet napiše knjigu pesama. Evo ga ima 92 godine i svaki dan me tera da ga uvedem u tajne kompjutera jer obožava da gleda klipove na Jutjubu.