Ispovesti

Зашто бих се икоме правдала, зашто би некога занимао мој пут којим сам кренула, моја ствар је зашто сам након две године паузе уписала факс, зашто радим у пекари ноћне смјене, зашто носим бројаницу, зашто сама шетам, сама трчим, сама пијем кафу, зашто на крову зграде читам књигу, зашто сама станујем, сама зарађујем и одређујем свој живот. Зашто би икога занимало зашто не пијем, не пушим, не излазим. Зашто би ико морао да зна да сам у шеми са старијим човјеком, чак 20 година старијим. Сам он, сама ја. Ко сте ви да осудите, да одобрите? Ко сам ја да исто тако вама судим? Гледам свој живот, живим како хоћу, никога не угрожавам. Он ме је обликовао у сваком смислу, направио човјека од мене, пази ме у великом граду, чува. Искориштава ме? Искориштавам га? Наша ствар. Лошим путем идем? Моја ствар? Кајаћу се? Нека ћу!