Kad sam bila mala, za vrijeme rata, bila sam u jednoj dječjoj bolnici u Zagrebu. Sjećam se da je soba u kojoj sam bila bila odvojena nekakvim staklom od sobe gdje su bili 'veliki dečki', od kojih me jedan često tješio kad sam plakala jer mi je falila mama. Imala sam plišano janje Janka koje je i dalje sa mnom. Kad je bila uzbuna, sestre su nas svu djecu odnijela u sklonište, a ja sam počela plakati jer je Janko ostao gore u sobi. Taj je dečko otišao po njega da ne bi plakala. Prošlo je jaako puno godina od tada, sto puta sam razmišljala kako bih voljela znati tko je on i samo mu reći hvala jer je jednoj curici pomogao i ostao u trajnom sjećanju:)
Ostavi svoj komentar
#165
Kad god cuvam bebu sam kuci, pojedem joj dorucak. Ionako place stalno, a kome ce da se zali?
odobravam 1743 • osudujem 9227 • komentari 65
Detaljnije
Ispovest dana
Ohladila sam se od dečka od trenutka kada mi je napisao "Evo sam u klubu prepunom lepih i slobodnih riba". Prvo, što je pokazao da je nezreo i da je debil, drugo što misli da sam klinka koja pada na t...
odobravam 638 • osuđujem 18 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Djevojka i ja smo u duljoj vezi i planiramo useliti skupa. Prije nego što smo se mi upoznali, ona je digla kredit i krenula u gradnju kuće. Kuća je lijepa, dobro građena i ukusno namještena, nemam pri...
odobravam 126 • osuđujem 3169 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Najboljoj drugarici sam iskeširala 5000e na ruke da sebi kupi auto znajući koliko se zlopatila sa starim, a ispala joj super prilika za skoro novo. Neko bi reko da sam nenormalna itd, a meni ne da je ...
odobravam 7597 • osuđujem 70 • komentari 0
Detaljnije
