Ispovesti

Radim i živim u Francuskoj i imam običaj da posle posla odšetam do kuće, a za to vreme pozovem majku da se ispričamo. Ja mogu da imam i sto godina i da budem najiskusniji čovek na svetu, ali majka je majka i uvek će da se brine. Pošto sam rodom iz Pirota sa njom uvek pričam na našem dijalektu ubeđen da me ama baš niko neće razumeti pa se često opustim u priči i budem malo glasniji. Kako je ovih dana baš vrućina, kupio sam sladoled i seo na klupu u isto vreme pričajući sa njom. Završim razgovor i vidim da čovek sa klupe preko puta baš otvoreno pilji u mene. Dam znak glavom u smislu šta je, je l igra mečka, a on mi kaže ''Slušam te, slušam i eve još ne mog' da poverujem da sam naletel na još jednog Piroćanca. Bađim sam u Francusku, a ono te mi preko put moj zemljak''. Ispričam se sa čovekom, ispade da smo i komšije u Pirotu samo je on mnogo stariji od mene, došao u Francusku još osamdesetih pa ga se ne sećam. Ispade da je svet baš mali.