Ispovesti

Imam sina na izlasku iz puberteta, koji je narodski rečeno "seka Persa". Sve sam pokušao da ga promenim, od razgovora, kazni, treninga, do duhovnog kampa i ne ide. Prosto je previše feminiziran, nežan, sav je kao šmizla i to me užasava. Ne znam kako da promenim tu njegovu naopaku prirodu. Ne shvata da ako ovako nastavi, niko ga neće shvatiti ozbiljno. Mora da nauči da bude muškarac, jak, neko ko je oslonac. Možemo mi da naklapamo do sutra da to nije tako, ali zna se odvajkada koje osobine treba da karakterišu pravog muškarca i glavu kuće. On nema ni jednu. Plašim se budućnosti i toga da će njegovi životni izbori biti pogrešni. Da će, ili završiti sa dominantnom ženom koja će ga vrteti oko malog prsta, ili još gore, sa dečkom. Kad ga vidim, osećam se kao da sam promašio ulogu oca. Očajan sam.