Daj svoje mišljenje.
U braku sam sa jednom prelepom ženom već 10 godina, imamo jednu prekrasnu ćerku i baš nam je lepo. Sećam se, još davno pre, da smo ludovali, zabavljali se. Došlo je i to vreme, zaručio sam je, ona je rekla "Da". Bio sam presrećan momak. Prošlo je nekoliko meseci i već smo se spremali za naše venčanje. Bio je to dan prije svadbe. Izašao sam sa drugarima u neku kafanu, tamo smo slavili što se sutradan ženim, bili su srećni zbog mene. Malo se to i omaklo, zapili smo se previše. Kasnije prišla mi je jedna devojka, bila je malo mlađa od mene. Ispričao sam joj kako se sutra ženim, češtitala mi je na tome. Kasnije smo završili kod nje u stanu, ljubeći se. Nisam se osećao nimalo krivo zbog toga. Ujutro sam se probudio oko 6 sati. Ona je već skuvala kafu i napravila mi doručak. Rekla mi je da požurim kući i da obučem odelo. I sećam se, na izlasku iz stana kako mi je rekla "Srećno u braku, čuvaj svoju ženu i voli je, vidim da si dobar čovek i verujem da ćete uspeti". Samo sam pocrveneo i otišao.
