Ispovesti

Nervira me to što i muž i ja radimo, oboje 8 sati dnevno po 5 a ponekad i 6 dana nedeljno, a svi kućni poslovi su na meni. Dok on leži, gleda film ili nešto drugo posle posla, ja moram da kuvam, postavljam, rasklanjam, perem sudove, prostirem ili slažem veš, peglam. Vikendom umesto da odmaram ja usisavam, ribam kupatilo, brišem prašinu i plus svi oni ostali poslovi koje sam već navela. Kad mu kažem da mi to smeta, on se žali kako su to ženski poslovi i kako je on muško! A muški poslovi naravno ne postoje - ne grejemo se na drva, popravke rešavaju majstori, nemamo dvorište da se kosi, itd. Osećam se kao sluškinja. Slobodno vreme koje imam služi mi da malo odspavam i sredim sebe, bukvalno ne mogu da stignem da pročitam knjigu ili pogledam film. Osećam se kao da nemam život. Dođe mi da se razvedem jer mislim da će biti samo gore ako budemo imali decu. Nije u redu da sam ja u 21. Veku tretirana kao žena iz 19. Veka, s tim što žene tada nisu ni imale posao.