Daj svoje mišljenje.
Danas sam otkrio da me žena vara već deset godina. Moj sin ne gaji nikakva osećanja prema meni. Shvatio sam da sam propustio sahranu svog oca NI ZBOG ČEGA. Nisam napisao roman, nisam obišao svet, nisam pomagao beskućnicima. Kao tinejdžer i u ranim dvadesetim sve ove stvari sam smatrao izvesnim. Da samog sebe sretnem iz svojih mlađih dana, tačno bih se opaučio posred face. Na šta li sam mislio? Kako sam mogao da živim kad je posao postao moj život? Po povratku kući, večerao bih, pripremio se za posao sledećeg dana i zaspao u 10, da bih se probudio u 6 sati sledećeg dana. Bože, ne sećam se kada sam poslednji put vodio ljubav sa svojom ženom. Šta sam radio tih deset godina? Van posla, ne mogu reći baš ništa. Nisam bio dobar muž. Nisam bio JA. Ko sam ja? Šta mi se to desilo? Čak ni razvod nisam zatražio, ni vikao na nju, ili plakao. Nisam NIŠTA osećao. Sad, dok pišem ovo osećam suze. Ali ne zato što me je žena varala, nego zato što sada kapiram da sam umirao iznutra.
