Ispovesti

Otišla sam u inostranstvo na dalje školovanje. Na zadnjoj godini studija sam imala dvoje najboljih prijatelja koji su postali par. Nikad nam nije smetalo što su oni par, oni su imali prostor za sebe, ja za sebe, ali smo se družili, učili zajedno, zajedno planirali da idemo vani. Ali poslije njihovog diplomiranja sve se promijenilo, prestali smo da komuniciramo, potpuno su me izbacili iz života. Čak i kad sam ja otišla nisu me pitali ni kako sam putovala, niti išta. Kad sam zvala, nisu se javljali. Pravim se da mi nije ništa, ali to me toliko boli da mi se plače svaki put kad se sjetim toga. Prošlo je nekoliko dana od poziva, i na kraju mi se jedno javlja da me pita za pomoć oko nečega. Bez ikakvog kako si, šta radiš, izvini što se nismo javili. Šta sam ja? Kamen nisam.