Daj svoje mišljenje.
Profesionalno se bavim šminkanjem. Izlazila sam sa cimerkom i ona me zamolila da ju našminkam za izlazak, što uopšte nije bio problem. Bio je tu i drugi i treći put, ali 'ajde, neću oko toga praviti problem. Onda je tražila da ju našminkam za neku svadbu, pa za neko krštenje, bez da je i jednom ponudila da mi plati. Meni to dosadilo, i kako nismo bile preterano bliske, odlučim da prekinem sa tim. Ona je kuvarica. Jedno popodne dođem kući sa dve pune kese namirnica, i pita me šta to spremam. Ja njoj kažem da ne spremam ja, nego ona. Tu se ona iznenadi i pita kako to mislim. Kažem joj da očekujem manje društvo na večeru i da sam mislila da nam ona kuva, kao protivuslugu što sam ju šminkala. Kaže na to sad već uvređeno, da je imala planove za uveče i da je kuvanje mnogo zahtevnije i vremenski i fizički nego moje šminkanje. Na to joj ja kažem možda, ali sam ja bar kupila svoje namirnice, a ne koristim njene kao što ona koristi moju šminku. Od tada ne razgovaramo. Iskreno, ne fali mi.
