Daj svoje mišljenje.
Moj pradeda ima 105 godina. Izgubio se skroz, toliko da često ne zna ni kako se zove, ali pamti jednu stvar kada je imao četiri godine. U jeku proboja Solunskog Fronta i napredovanja naše vojske prema Srbiji neki austrijski mladić je u cilju da sačuva živu glavu skinuo uniformu Austrougarske vojske, obukao srpsko seljačko odelo i uleteo u prvu kuću koja mu je bila najbliža, u kuću mog pradede. Moj čukundeda je pola sata ubeđivao naše vojnike da nikakav ratnik nije kod njih u kući i da je to obično seljače koje ne zna srpski jer je učio austrougarsku školu preko Drine. Taj vojnik se zvao Diter i sedeo je u toj kući skoro dve godine dok nije postalo bezbedno da se vrati u Austriju. Za te dve godine oni su se toliko sprijateljili, da je posle godinama Diter dolazio u obilazak, vodio čukundedu i pradedu u Austriju, slao im novac i ponašao se prema njima kao da su mu rod najrođeniji. Pradeda i dan danas pita je l pisao Diter i što ga nema da dolazi.
