Daj svoje mišljenje.
Kao mlađi sam kupio na jednom sajmu knjiga enciklopediju o pečurkama. Tamo je pisalo o otrovnim i onim jestivim i kako ih prepoznati. Ubedio sam sebe da umem da ih razlikujem. Ubrzo posle toga sam sa devojkom otišao na planinarenje, grupa sa kojom smo otišli se vratila, a nas dvoje smo hteli da provedemo još dan, dva sami u šatoru i divljini. Kako smo pojeli sve što smo poneli, na moj predlog, krenemo da tražimo pečurke i nađemo neke za koje sam ja ''stručno'' zaključio da su vrganji i da mogu da se jedu. Naložimo vatru, očistimo i bacimo na foliju pa pojedemo u slast. U toku noći devojka mi se požali da joj nije dobro i da joj se povraća, a i ja sam osećao mučninu ali nisam hteo ništa da pričam da ne bih ispao šonja pred njom. Ukratko, povraćali smo kao ludi i jedva sam nekako sišao do obližnjeg sela da pozovem hitnu pomoć. Devojku smo spustili na nosilima i bila je u bolnici dve nedelje. Odavno nismo više u vezi, ali joj i dalje u telefonu stojim kao Darko Trovač.
