Daj svoje mišljenje.
Davne 1984. godine sreo sam je na autobuskoj stanici dok čeka autobus. Ispostavilo se da čekamo isti autobus, koji je posle kasnio čak 3 sata. Za to vreme smo se upoznali, i imao sam jedan od najzabavnijih dana u životu. Počeli smo da se zabavljamo. Ja sam tada bio student iz ugledne porodice, uvek miran i povučen, a ona me je uvukla u pakao droge. Posle mnogo vremena, izgubio sam sve što sam u životu imao, proveo i godine u zatvoru, bio dva puta na samoj ivici smrti. Živeo sam i na ulici. Ona je umrla 2005. od predoziranja, ali tad smo već bili rastavljeni. Danas sam čist, ali nemam porodicu, nemam prijatelje, nemam završen fakultet, radim za minimalac i čekam penziju koja će biti minimalna, redovno sam kod psihijatra, a za sobom vučem tešku prošlost koja me grize. I često razmišljam, samo da taj autobus tog dana nije kasnio toliko dugo, gde bih bio sada? Da li je ta zaljubljenost stvarno bila toliko jaka da mi uništi ceo život koji sam imao pred sobom?
