Ispovesti

Odrastao sam bez oba roditelja i bez te ljubavi, naravno bio sam uvek "hladan" prema drugim ljudima, zatvoren i povučen u sebe. Uvek sam jurio posao i napredovanje da ne bi imao vremena da razmišljam o mom odrastanju, upoznam devojku koja je savršena u svakom pogledu, ljubazna, pozivitna, obrazovana. Nikad je nisam video da je u bedaku ili neraspoložena, uvek je nasmejana, ali kad vidim taj njen osmeh prosto i meni bude lepo i prijatno. Unela je toliko topline, dobrote i ljudskosti u moj život, nisam više depresivan, nemam crne misli. Kad je zagrlim ili kad me zagrli kao da izvuče sav bol, tugu i sve ostalo iz mene koji je sedeo u meni čitav život. Beskrajno sam zahvalan što je imam, da je upoznao... Mislim da bi puko kao balon od toliko loših stvari u meni, sve se to gomilalo godinama i ona me preporodi.