Daj svoje mišljenje.
Kada sam imao pet godina udario me kamion gradske čistoće. Vozač se kleo da me nije video, a ja sam tom prilikom dobio prelom lobanje, prelom desne potkolenice i bezbroj posekotina i modrica. Na prvoj operaciji doktori su rekli mojima da je šteta na mozgu velika i da nisu sigurni da ću ikada dostići mentalnu zrelost veću od mentalne zrelosti petogodišnjaka i da je najverovatnije da će me opet učiti da hodam i govorim. Posle druge operacije su prognoze bile još crnje jer su rekli da ću biti biljka i da će morati o meni da se brinu 24/7 do kraja mog života. Na moju sreću pogrešili su oba puta. Malo posle druge operacije ja sam prohodao, naučio da čitam i pišem još pre škole, bio jedan od najboljih đaka u osnovnoj i srednjoj i evo me na kraju ETF-a. Na taj nemili događaj me samo podseća ogroman ožiljak na potiljku koji se vidi samo kada se ošišam ''na keca'' i ništa više. Doktor koji je vodio moj slučaj je sada u penziji i poprilično star i još uvek ne može da poveruje u moj oporavak.
