Ispovesti

Pre otprilike dve nedelje oko 4 časova ujutru vraćala sam se iz noćnog provoda i čekala šesnaesticu na Zelenjaku do Novog Beograda. Pored mene su stala dva momka za koje sam prvo mislila da su Rusi jer su prebrzo govorili, a ipak sam razumevala neke reči. Načuljim uvo i čujem da su Piroćanci koji su govorili svojim dijalektom. Koliko sam uspela da razumem iz priče ovaj jedan radi u Beogradu, a drugi je došao kod njega za vikend, obojica trešteni pijani. Toliko su se slatko smejali, čavrljali i jeli neku picu da je bilo uživanje slušati ih i gledati. Volim taj južnjački dijalekat i mogla sam da se zaljubim u obojicu samo slušajući ih. Čekali smo bus oko 45 minuta, a za to vreme oni su prevrnuli priču o noćnom provodu u Beogradu, o nekoj Jeleni i Milici, o rođendanu ovog što je došao za vikend... ma bili su mi toliko slatki da mi došlo da im tražim brojeve.