Daj svoje mišljenje.
Godinu dana nakon smrti mog dede moja baba je počela češće da ide sprat niže kod jednog udovca inače doktora u penziji. Kada bi je moj otac pitao zašto toliko često ide ona bi uvek govorila da ne ide samo ona nego da se skupe svi stariji ljudi kojih nema mnogo u zgradi pa se druže i pričaju. Sve je to ''pilo vodu'' dok se jednog dana nije ceo dan javljala na telefon, a mene otac poslao da idem da vidim šta se događa i dao mi ključ od stana. Prvo sam kao manijak zvonio na vrata, pa onda lupao u njih i kada sam se već toliko uplašio da nije možda mrtva čujem kako se otvaraju vrata od sobe i njene korake ka ulaznim vratima. Kada mi je otvorila ja sav besan je pitam zašto se ne javlja, a ona kaže da se uspavala. Vidim ja nešto mi tu čudno i hteo sam da uđem u stan na šta me je ona izgurala i rekla da je umorna. Krajičkom oka vidim cipele u hodniku od doktora udovca sa sprata niže. Samo sam se nasmjeao i okrenuo, a ćaletu rekao da je sve u redu. Opasna gerijatrija neka.
