Ispovesti

Kao dete sam imao tu neku sadističku crtu u sebi. Voleo sam da šutnem psa i da slušam kako cvili, voleo sam da povređujem mačke, obožavao sam da sakupim mrave u tegli pa unutra ubacim zapaljeni papir i slušam kako cvrče dok gore... Sve je to trajalo dok me prvi komšija nije napenalio pesnajom u glavu kada sam praćkom pogodio njegovu mačku u oko. On je tada imao pedesetak godina, a ja jedva deset i svi su ga osuđivali jer je brutalno udario dete, a u stvari treba da mu zahvaljuju jer da toga nije bilo ja bih danas sigurno napipao zatvor zbog nekog ubistva. Ta pesnica kao da je resetovala neki moj moralni kod i sistem vrednosti jer od tada ne mogu da skontam kako neko može da muči životinje i veoma rado delim lekcije mlađima kada primetim takvo ponašanje kod njih.