Daj svoje mišljenje.
U samoizolaciji većinu vremena ležim, spavam i gledam seriju. Uradim ja svaki dan ponešto, sredim neki ormar, malo nešto čitam, sviram i učim neke pesme na klaviru, probam neki novi recept, odradim trening. Ali pretežno se stvarno izležavam i nemam nikakav novi cilj šta ću da naučim ili postignem za ovaj period, bavim se istim hobijima i za faks cimam istim intenzitetom kao i pre. Mislim da nam instagram i "self-care" kultura nameće neku nerealnu priču o ovom periodu. Ne vidim zašto bi sada, s obzirom da nemam obavezu da budem na faksu 8h ili neko na poslu, to znači da to slobodno vreme moramo da zamenim nekim drugim radom i trudom. Zar se ne žalimo večito na taj kapitalizam i na moderni ritam života?Međutim, evo kad nam je omogućeno da usporimo, ne možemo da se osećamo nenormalno kad ne postižemo nešto konstantno. Sve je to slatko i lepo na instagramu, ali za mene je ovaj period pored prilike da uživam hobije, prilika da se naspavam koliko nikad nisam i niti ću kad se vratim u tok.
