Daj svoje mišljenje.
Najjače mi je kad čujem osobe da komentarišu "Ne mogu da zamislim nekoga sa 30 godina da živi sa roditeljima". Prvo ja radim, znači nisam lenčuga pa da živim na njihov račun, plaćam sve račune, namirnice kupujem, ali čovek jednostavno nema odakle da stvori sebi za kuću ili stan da se osamostali. Nemaju svi njive, stanove, kuće, vikendice, šume pa da prodaju ili izdaju. Jednostavno sam se rodio u takvu porodicu "golu" da se tako izrazim, majka i otac mnogo vredni ljudi, ali rade za nekih 500-600e, ja za 400 i nemaš odakle da uštediš, čak i da štedim ne bi dočekao da skupim za moj život pare za kuću. Imam 23 godine i stvarno mi nije ništa teško, radio sam svakakve poslove i ko zna koje ću raditi, jednostavno je nekome tako zapisano i kraj priče. Nas troje delimo stan od 40 kvadrata, za drugo ništa i ne znam, meni je puna kapa, naravno da bi voleo da stvorim još ali koliko ja vidim biće jako teško.
