Daj svoje mišljenje.
Radim u maloprodaji dva meseca i od prvog dana mi se svideo kolega. Bilo je tu i pogleda i znakova i peckanja, ali nikad ništa veliko i konkretno i sve vreme sam se plašila da budem malo direktnija, jer me je plašila činjenica da bi njegovo odbijanje uticalo na atmosferu na poslu. Pre par nedelja, ulazi jedan presladak dečak u radnju (oko 11 godina) i zapriča se sa mnom. Kaže nema devojku, ali imaće uskoro i da se ne plaši odbijanja, pa šta ako ga neka odbije to ga ne sprečava da priđe nekoj drugoj, jer je on izgrađena ličnost i zna ko je i šta želi u životu.😂 Ulepšao mi je dan, smejala sam se celu smenu, koliko je bio simpatičan. Prepričam ja to kolegi i kažem mu "eh vidiš kako on tako mali prilazi devojkama, a ja sa 21. god moram da skupljam hrabrosti da priđem momku od 22." Dva dana kasnije javio mi se i rekao da želi da mi olakša taj "prilazak momku" i pozvao me na kafu. Zajedno smo i svaki put se smejemo činjenici da nas je mali spojio.
