Ispovesti

U srednjoj školi sam uvek bila jedna od prosečnih devojaka. One što uglavnom i ne primetite dok nešto ne progovore. Imala sam svoju grupicu društva, nikada se nikome nisam zamerala, nikome ništa loše nisam uradila. Jednostavno sam eto... išla u školu, učila i družila se. Ne znam zašto, ali sam zapala za oko nekim devojkama iz drugog razreda. Što bi se reklo, "uzele su me na zub", bez ikakvog razloga. Uvek sam ignorisala šta god da su mi loše rekle ili uradile. Jednom prilikom su me na času fizičkog, u svlačionici, tako jako odgurnule, da sam pri padu slomila ruku. Svakako, odgovarale su za to. Danas imam 30 i ni dalje mi nije jasno šta je to što im je toliko smetalo kod mene, da su me toliko mučile rečima i delima. Nisam bila ni bogata ni popularna. Ne razumem toliku neopravdanu mržnju kod ljudi.