Ispovesti

Na početku pandemije je supruga ostala bez posla, profesor je i nije imala za stalno. Prebrodili smo to, kao i svi nekako. Međutim, razmazila nas je sve, sada je u potrazi za poslom, a ja iako mogu nikako joj ne želim pomoći. To sve iz razloga što od kada ne radi, postala je druga osoba, za sve ima vreme, nigde ne žuri, čuva klince, uvek nešto toplo za ručak, večeru. Da napomenem da zarađujem dovoljno za dve porodice, da joj prebacim da uvek ima za sebe ili po koju stvar, kuću, ručak sa drugaricama. Kada sam joj predložio da prekine tražiti posao, naljutila se je... Osećam se kao loša osoba, a samo želim da je vidim srećnu, odmornu i veselu, a ne da juri za časove, gleda kontrolne do kasno u noć i skriva podočnjake...