Ispovesti

Dečko me je zaprosio sa prstenom od 20.000 dinara. Rekla sam ne. Stvarno mi nije bitna vrednost prstena, ali me je povredilo to što je samo 20 hiljada. Zašto samo? Zato što on toliko zaradi u 5 minuta. Zato što mu je svaki poklon za druge ljude skuplji od 500e. Da me je zaprosio bez prstena pristala bih odmah. Ovako sam videla koliko se nije potrudio oko mene jer je svratio u zlataru i kupio prvi koji je ugledao. Možete pričati da sam sponzoruša, ali to mogu reći oni koji ne shvataju šta želim reći. Da nema para kupila bih sama sebi prsten. Jesam li ja luda što skupljam mesecima pare da bih njemu kupila sat kakav zaslužuje? Jesam li luda da trošim život na nekoga ko potroši više para kada ide nekome na rođendan? Radije bih bila da nekim ko zarađuje manje od mene, ali da me ceni više nego ovako.