Daj svoje mišljenje.
Očekivanja porodice su me uništila. Kao drugo, mlađe, pa još i žensko dete od mene se oduvek nešto očekivalo. Od brata su digli ruke već u nižim razredima osnovne jer nije ga interesovala škola, tako su sve nade polagane u mene. Pod tim teretom gurala sam do kraja srednje, onda upis na fakultet i tu već osećam da mi je svega previše. Rezultiralo je time da već šest godina studiram, a kraj gotovo da ni ne vidim. Umorila sam se odavno. Kada je najviše trebalo da uložim snage i energije meni je bilo svega preko glave. Gledam neke ljude iz osnovne i srednje koji su često jedva prolazili razrede ili bili neki prosek, većina njih su upisali fakultet, završili, mnogi i u roku. Ne mogu reći da mi nije krivo, krivo mi je zbog sebe, a što se njih tiče svaka im čast jer su donosili mudre odluke i bili pametni onda kada je to bilo najpotrebnije. Odgovorna sam za svoj neuspeh i ne bežim od toga, ali činjenica da su roditelji imali udela u tome, pa sve i da je to bilo nesvesno sa njihove strane.
