Daj svoje mišljenje.
Nemam načina da zahvalim svojoj svekrvi onoliko koliko bi trebalo. Kad smo se venčali nismo mogli da živimo sami, jer sam tada bila bez posla. Toliko razgovora sa mnom kao sa kćerkom, toliko razumevanja i podrške, svekar kao drugi otac. Toliko topline u kući, radosti kad su dobili unuka, ne mogu da vam opišem. Iako su slabijeg obrazovanja, iako neke kompleksnije stvari ne razumeju toliko su dobri, vredni, topli ljudi, puni ljubavi za sve iako su se mučili u životu. Dok moji -,,intelektualna elita", fakulteti, knjige, sve znaju o svemu, uspešni u poslu-toliko ogorčeni, besni, svađe stalno, kukanja i etiketiranja drugih da je nepodnošljivo. Dok sam živela sa njima imala sam 3 hronične bolesti. Juče na kontroli saznam da više nemam nijednu. Ubeđena sam da me je ta toplina i mir u muževljevoj kući, život bez stalne tenzije, kao i naša ljubav naravno iscelila. Zahvalna sam Bogu na njima.
