Daj svoje mišljenje.
Kolko mi je žao što ne mogu da se probijem, svakim danom sam sve tužnija..završila faks, baš sam se trudila, preko 9 prosek, jurila posle konkurse, i na kraju prihvatila posao ali to nije mesto gde bih ja želela da radim, neću da sam nezahvalna ali opet krivo mi je posle toliko muka jer me ovo ne ispunjava i maštam o nečemu drugom, a da sam odbila ovo vrv bi mi bila opcija da samo volontiram negde a to bi ko zna kolko trajalo i ko zna da li bi me primili posle, a više nisam u mogućnosti da još par godina nakačim mojima da me finansiraju..sa druge strane vidim druge koji su podobijali vrh mesta i većina samo jer imaju vezu, ili uz ogromnu sreću a ja očigledno ništa od toga nemam.. najgore mi je kad me ti isti pitaju gde radim i kad kažem a onda oni kažu ja tamo i tamo a znam da su jedva završili faks i da veza radi punom parom...mnogo sam tužna, nzm kako sebi više da pomognem 😔 najradije bih otišla negde preko i napustila sve ali zbog cele ove klimave situacije u svetu ni to ne mogu...
