Ispovesti

Kada je krenula korona, maksimalno sam se distancirao, iz kuće sam izlazio samo do prodavnice/apoteke/pekare, eventualno da udahnem malo vazduha uveče kad se završio policijski čas. Te godine sam upisao fakultet, pa sam imao sreću da je nastava bila skoro sasvim online i nisam morao da se izlažem riziku, samo sam izlazio na ispite. Međutim, ove školske godine, skoro sve su prebacili na uživo, pa sam morao da nađem stan. Da bih smanjio troškove, našao sam cimera i dogovor je bio da nosi masku dok smo u istoj prostoriji i dok je u kuhinji, blizu mog suđa. Pristao je na to, mada nerado. Međutim, otkad su ove mere skroz popuštene, on masku odbija da nosi i svađa se drsko. Zbog toga sam odlučio da napustim stan, i on sad bez trunke stida govori kako sam ja lud, a zapravo je trebalo da on ode jer sam ja našao stan. Međutim, njemu odgovara sve i ne pada mu na pamet da ide, a još se i čudi što ja izlazim. Ljudi su stvarno bezobzirne životinje.