Daj svoje mišljenje.
Bili smo drugari, pa onda kolege. Bio je moj oslonac, moj prijatelj, neko u koga sam se klela. Sve do dana dok nije stigla informacija o unapređenju. Njegovom. Prestao je da kontaktira sa mnom, javljao se samo kad mu nešto treba. Onda sam ja prestala da se javljam njemu. Kad mu zatrebam uvek sam bila zauzeta drugim i nisam mogla. Pričao je svašta o meni. Ono najgore… ćutala sam. I nastavila da ćutim. Danas je stigao mail da odlazi iz firme. Ja ćutim. Svejedno mi je. Bio ili otišao… a to je čovek sa kojim sam 10 godina doručkovala, svako jutro. Vrlo često sam spremala nešto mužu, deci, sebi… pa spremim i njemu, uvek. Al eto nisam dobra. Al svejedno mu je. U stvari, super mi je jer mi je svejedno.
