Roditelji su mi psihijatrijski bolesnici. Nisu za bolnicu, ali nisu ni za van. Dolaze kod mene na posao i prave probleme. Dođu kod šefa, predstave se i on ih sasluša samo da bi mi se posle podsmevao. Dobar sam radnik i bio sam cenjen, a od tada me svi gledaju odozgo. Roditelji hoće da znaju sve sve o meni, šta radim, s kim se družim, ne mogu ni devojku da imam, nisu blesave da budu sa mnom u takvom okruženju, a ni ja nisam voljan da neku uvlačim u svoju lošu situaciju, i sutra decu. Imam 40 godina i ni ovo što mi je preostalo, izgleda, neću proživeti srećno.
Ostavi svoj komentar
#165
Kad god cuvam bebu sam kuci, pojedem joj dorucak. Ionako place stalno, a kome ce da se zali?
odobravam 1743 • osudujem 9227 • komentari 65
Detaljnije
Ispovest dana
Ohladila sam se od dečka od trenutka kada mi je napisao "Evo sam u klubu prepunom lepih i slobodnih riba". Prvo, što je pokazao da je nezreo i da je debil, drugo što misli da sam klinka koja pada na t...
odobravam 638 • osuđujem 18 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Djevojka i ja smo u duljoj vezi i planiramo useliti skupa. Prije nego što smo se mi upoznali, ona je digla kredit i krenula u gradnju kuće. Kuća je lijepa, dobro građena i ukusno namještena, nemam pri...
odobravam 126 • osuđujem 3169 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Najboljoj drugarici sam iskeširala 5000e na ruke da sebi kupi auto znajući koliko se zlopatila sa starim, a ispala joj super prilika za skoro novo. Neko bi reko da sam nenormalna itd, a meni ne da je ...
odobravam 7597 • osuđujem 70 • komentari 0
Detaljnije
