Daj svoje mišljenje.
Secam se price moje male sestre kada smo setali jednim leepim gradom.Ona nije imala vise od 5godina tada,a ja sam bio odrastao covek ili sam bar tako mislio.Seli smo na klupu u parku i ona je pocela da mi prica sta je jednog dana dozivela.Bila je sa drugarima napolju i bio je jedan klinac sa njom,koji nije imao vise od 3godine.U jednom momentu je zakoracio na ulicu i ona je odmah potrcala za njim.Povukla ga je i sklonila sa ulice.Tada je njena majka prisla i pocela da joj vice i da je cima kako je to smela da uradi i da sebe izlozi takvoj opasnosti,a ona joj je odgovorila:"Mama,ali ja imam duplo vise godina nego on i ja sam znaci duplo vise zivela.Bolje da on prezivi"Tada sam shvatio da u tom malom bicu ima vise mudrosti i hrabrosti nego u meni i poceo sam posmatrati zivot drugacije.Cak mi se i sama smrt ucinila laksom.Odlucio sam tada da treba da budem zadovoljan i da treba da se trudim da cinim dobra dela,a za takav zaokret u mom zivotu,zasluzno je najsavrsenije bice od svih-dete!
