Daj svoje mišljenje.
Moj deda je oduvek želeo da njegovi sinovi odnosno moj otac i njegov brat imaju sve što požele. Zato je išao u Nemačku ne bi li radio i zaradio nešto para. Tada je prolazio pored neke srebrnare, i u izlogu video jedan sat. Jako mu se dopao i kupio ga je svojoj sestri. Tada je već rat bio u jeku, mog oca su poslali u zarobljeništvo, kada je njegova sestra to saznala imala je blaži srčani udar koji bi možda i preživela ali je tog trenutka bila na stepenicama, udarila je glavom i ostala mrtva na mestu. Rat se završio i moj deda se vratio kući. Tražio je svoju sestru da bi joj dao sat, nikad je više nije video. Držao je taj sat pod ključem 19 godina. 2011 mu je otkriven rak na plućima, pred smrt me je odveo tamo do tog ormana i dao mi sat rečima: "Kada ja umrem, nemoj da plačeš, samo prisloni ovaj sat i slušaj, otkucaje mog srca, ja već 19 godina slušam srce svoje sestre, sad ti slušaj moje." i ja već tri godine slušam njegovo srce. Lupa tako jako i ujednačeno, kao nekada.
