Ispovesti

Radim u apoteci već 5 godina. Ujutru ustanem, zvoni telefon, javlja se suprug iz inostranstva, kojeg nisam videla 3 meseca, da stiže uveče kući. Sedam u kola, uključila muziku, pijuckam kaficu usput i pevušim do posla. Dan mi je počeo savršeno. Oko 11 sati ulazi mala devojčica, daje mi na šalter dve novčanice od 20e, par hiljada dinara i punu šaku sitniša. Pitam je šta joj treba, ona odgovara 'Mama je bolesna. Juče je rekla ujni da ima rak. Ja ne znam šta je to, ali ona izgleda jako loše. Rekla joj je da ne može da se leči. Verovatno nema para da kupi lek, pa sam ja uzela iz moje kasice. Imala sam rođendan prošle nedelje, pravili smo veliku žurku pa su verovatno potrošili sve pare. Jel ima tu dosta?' Zanemela sam. Kao da mi je neko lupio 10 šamara. Ceo dan sam preplakala. I dan danas kad se setim toga stoji mi knedla u grlu. Poslala sam je kući i rekla da pošalje oca u apoteku...