Ne želim nikad biti u vezi s momkom koji se ljubi i grli s drugaricama.

Ne podnosim kad ljudi romantizuju siromaštvo i nemaštinu i govore da tako nastaju najbolji ljudi. Tolike stvari sam postigla sama (školovala se, položila za auto, kupila auto, školovala sestru). Znam kako je kad nemaš i uvek pazim da nekog ne oštetim, nekom nešto kupim i nije to posledica toga što sam zbog siromaštva postala bolja osoba nego sam život provela stresirajući se da imam osnovno. I sad kad sam sve postigla sama, mogu reći da nije bilo vredno jer nisam imala taj luksuz da budem ni dete, ni srednjoškolka ni student već sam tad isto razmišljala o egzistenciji i radila. Hrana, odeća, topao dom, obrazovanje je osnovno što roditelj MORA da pruži zakonski, šta to meni sad sve vredi kad sam se za osnovne stvari izborila sama i to u tridesetima. Sad nemam volje ni da uživam.

Danas sam prvi put kao student medicine gledala biopsiju koštane srži, davno mi nije bilo tako teško. Kako kažu, to je jedna od najbolnijih procedura koja se radi uz pristanak pacijenta. Ljudi moji čovek jednu reč nije progovorio za celu proceduru samo je ležao sklupčan i tresao se. Na kraju sam mu morala reći koliko je hrabar. Čika Jovo, ceo dan razmišljam o Vama i sigurno ovo prvo traumatično iskustvo neću zaboraviti.

Cura me izbacila iz stana da bi se njen novi dečko i ljubavnik mogao useliti. Inače je taj stan u najmu samo na moje ime i ja sam ga plaćao. Raskinuo sam ugovor i samo joj javio da mora iseliti u sljedećih 30 dana jer je vlasnik odlučio prodati stan.

Pojedini muškarci se u braku ponašaju kao deca, a čude se kada prestanu da budu privlačni partnerkama.

Više ne uživam ni u jednom trenutku sa svojom bebom. :'( Otkako se rodila pre 4 meseca, volela sam je najviše na svetu, ali već nekoliko dana je nepodnošljiva, razdražljiva, traži stalnu pažnju, ispušta zvuke nezadovoljstva ili plače. Ako je ostavim samu na 3 sekunde, plače, a ako se duže zadržim van sobe, urla. Toliko me grize savest jer mi ne prija čak ni igra sa njom. A do skoro sam u skoro svakom trenutaku uživala.

Već trećem dečku smeta što nemam velike atribute i ja ne znam šta je ovo. Postao je bivši kad je počeo da me izokola navodi da radim gluteuse u teretani, pa je pohvalio neke devojke sa velikom zadnjicom. Počinjem da mislim da nikome ne mogu da budem zgodna baš takva kakva sam, da ću uvek nekome biti utešna nagrada.

Sretnem bivšu nakon nekoliko godina od raskida, pitam kako je, čime se bavi dobijem odgovor "tebe nije zanimalo kako sam i čime se bavim ni kad smo bili zajedno". Malo me zabolilo..

U godinu sam dana poslala 134 zamolbe i životopisa za posao. Išla na razgovore za posao od konobara do administratora u banci. Sve bez uspjeha. Osjećam se poniženo, a najgore mi je kad kažu posla ima tko hoće raditi. Ne, posla ima za odabrane. Ne žele me kao čistačicu, konobaricu jer sam preškolovana, ne žele me u banci, trgovini- jer sam ničija. Najbolje da me nema.

Jedna od stvari koja me je jako boli je kada uđem na Viber, odem na mamin broj a ono piše ''Last seen a long time ago".