Ispovesti

Ne znam šta se sa mnom dešava, imam osećaj kao da ludim. Evo godinu dana već nemam želju za životom. Ne mogu da ustanem iz kreveta, ali nije da neću, nego ne mogu. Ne znam kako da opišem to. Imam probleme o kojima nemam sa kim da pričam. Kada se nekom otvorim, on prvom prilikom meni nabije na nos sve što me boli, onda mi je još gore. Svačija reč me pogađa, bilo šta da mi kažu, imam osećaj kao da sam teret, kao da sam najgora, kao da sam propala skroz i sve lađe su mi potonule. Ja svoju budućnost uopšte ne vidim, ali ljudi, ne vidim. Imam osećaj kao da propadam u mestu, a svi me gledaju sa strane i misle sve najgore. Više ne mogu da donosim odluke, ama baš nikakve. Samo želim da pobegnem od svakog, jer me guši sve, gde god da odem. Ljudi, imam 20 godina, a ne vidim svoju budućnost.