Daj svoje mišljenje.
Nije mi jasno da neko toliko može da se promeni. Za samo godinu dana... Moja žena je bila jedno divno biće, devojka za poželeti, puna pažnje, saosećanja, ljubavi, prizemnosti, normalnog razmišljanja... Da bi je vreme promenilo. Ja sam se razboleo i samim tim ne radim. Bila mi je podrška 3 meseca. I od tada počinje ljubav da se gubi. Skoro pa smo pred razvodom. Pritom da joj ostavim i kuću i auto, samo da se spakujem i odem. Sad je hladna, bezosećajna, puna nekog lažnog optimizma, uleće u piramidalne šeme preko neta, očekuje da će da se obogati od toga, a pritom su nam to zadnje pare koje imamo. Čita knjige kako razmišljaju bogati, i ubeđena je da će načinom razmišljanja da se promeni i njen status. Znam da će jednoga dana da se kaje, ali sad kad joj nešto kažem, ispada da sam ja neambiciozan, bezidejan. Razmišljam da je pustim da je život olupa o beton, a opet mi žao jer je volim. A opet, ne mogu više da me gazi tako. Razmišljam šta dalje i nisam pametan.
